Relax forum
Registriraj se i relaxiraj sa nama


Zabava, druženje i diskusije u opuštenoj atmosferi
 
Početna stranicaRegistracijaLogin

Share
 

 Jasmina Vujić - prva žena dekan na Berkliju

Go down 
Autor/icaPoruka
zjovan29
Početnik
Početnik
zjovan29

Female
Sagittarius Rat
Broj postova : 26
Godine : 58
Datum registracije : 22.09.2011

Jasmina Vujić - prva žena dekan na Berkliju Empty
PostajNaslov: Jasmina Vujić - prva žena dekan na Berkliju   Jasmina Vujić - prva žena dekan na Berkliju I_icon_minitime12/4/2011, 14:25



Jasmina Vujić, prva žena dekan na Berkliju



Jasmina Vujić - prva žena dekan na Berkliju Vujic-ver

Jasmina Vujić karijeru započela u Vinči



Jasmina Vujić, rođena Lozničanka, od jula će biti na čelu Udruženja
dekana svih nuklearnih fakulteta u SAD. Ova Srpkinja je inače prva žena dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku, pri čuvenom američkom UniverzitetuBerkli. Rođena je u Loznici, 25. decembra 1953. Roditelji su bili učitelji u selu Zavlaka, u Rađevini, ali su dobili premeštaj za Šabac, tako da je tamo odrasla i završila osnovnu školu i gimnaziju. Bila je vukovac, učenje joj je bilo „mačji kašalj“. Bavila se aktivno i sportom – atletikom, rukometom, malim fudbalom.
– Mogla sam da upišem bilo koji fakultet bez prijemnog, ali sam
htela matematiku, dok je moja mama navijala za medicinu. Na kraju sam sistemom eliminacije i iz inata upisala fakultet za koji su govorili da je najteži – Elektrotehnički fakultet u Beogradu, odsek tehničke fizike.Od nas stotinak iz klase, samo je desetak završilo na vreme. Bila sam među najboljim studentima sa prosekom preko devet – priča Jasmina.

Pošto je na ETF-u završila nuklearnu tehniku, odmah je dobila posao u Institutu Vinča. Nakon što je magistrirala, udala se za kolegu sa
fakulteta Nenada Vujića i ubrzo rodila ćerku Nevenu.

Život sa 700 dolara

– Moja tadašnja direktorka u Vinči, Olga Mladenović najviše je kriva štosam otišla u Ameriku. Ta vredna i pametna žena zbog obaveza oko porodice nije uspela da doktorira, ali je mlađe kolege uvek podsticala. Pod njenim uticajem sam se i prijavila za doktorske studije na dva američka univerziteta i bila odmah primljena na oba. Neverovatno, ali dobila sam odmah i stipendiju iako strani studenti u SAD imaju male šanse da dobiju stipendije odmah. Prvo moraju da se pokažu i zasluže – kaže Jasmina.Pored stipendije, radila je i na istraživačkim projektima, jer je trebalo preživeti sa 700 dolara mesečno, od čega je samo za stan odlazilo više od pola. A bilo ih je troje. Studentska viza koju su dobili nije dozvoljavala da Nenad radi.
– Nije bilo lako. Zato sam žurila da završim studije i za oko četiri
godine sam magistrirala i doktorirala iz oblasti nuklearnih nauka na
Mičigenskom univerzitetu – dodaje ona.Kada je 1989. godine završila studije, već je bilo jasno da su bezbrižni dani u Jugoslaviji gotovi, inflacija je počela da galopira, a ekonomski i drugi problemi počeli da se gomilaju.
– Nismo otišli u SAD da se ne vratimo, ali smo ipak odlučili da
potražimo posao u Americi, pa ako ga nađemo ostajemo, ako ne – vraćamo se. Ubrzo sam dobila posao u državnom institutu sličnom Vinči kod Čikaga, na razvoju softverskih paketa za analizu kompleksnih reaktorskih jezgara i vrlo brzo razvila metodu za koju sam dobila američki patent.
Drugi paketi su nagrađeni i otkupljeni od velikih kompanija kao što su
„Dženeral elektrik“ i „Tošiba“. Moj istraživački rad privukao je pažnju,
tako da sam 1992. godine dobila ponudu od čuvenog Kalifornijskog
univerziteta Berkli za mesto docenta. Prihvatila sam ponudu i počela da radim na jesen – priča naša sagovornica. Put do mesta dekana bio je dug i naporan, kaže Jasmina. Prvo je morala da se izbori da dobije stalni posao i unapređenje u vanrednog profesora.A sve to s malom ćerkom i uz istraživački i obrazovni rad, i to na stranom jeziku. U redovnog profesora unapređena je tek 2003, a 2005. godine su je kolege izabrale za dekana Fakulteta za nuklearnu tehniku, koji je među pet najboljih u SAD.
– Da biste uspeli na nekom od vodećih istraživačkih univerziteta u SAD,morate biti potpuno posvećeni radu. Reizbor je na svake dve, tri godine,a nekoliko komisija vrlo ozbiljno analizira vaša dostignuća u nastavi, istraživačkom radu, broju objavljenih radova u stručnim časopisima, broju magistranata i doktoranata kojima ste bili mentor. Zato uvek kažemda mi nemamo jedan, nego tri posla i tri puna radna vremena – priča Jasmina.U poslednje četiri godine glavobolje joj zadaju univerzitetska administracija i birokratija. Nelogična pravila koja usporavaju ili sprečavaju razvoj nastave i istraživačkog rada veoma je iritiraju.
– Budžet fakulteta je bio jedan od najvećih problema, jer je Berkli
državni univerzitet, a Kalifornija odavno ima velikih problema s
budžetom. Manje od 30 odsto univerzitetskog budžeta puni država, a za ostalo se sami snalazimo. To znači da sam morala da nabavljam dodatna sredstva od industrije, inostranih partnera, sponzora, što je dodatno opterećenje, uz predavanja i istraživački rad, kojim ne prestajem da se bavim – kaže ona.Međutim, s kolegama ima odličan odnos. Iako rade u različitim oblastima nuklearne tehnike, vrlo brzo prave timove kada treba da se konkuriše za finansiranje projekata.
– Od jula ću čak biti na čelu Udruženja dekana svih nuklearnih fakulteta u SAD. Trenutno sam u Upravnom odboru Američkog nuklearnog društva, a i predsednik sam Sekcije za matematiku i računarstvo – dodaje.

Penzija u Šumadiji

Vujići se dosta druže sa sunarodnicima kojih, kako kažu, nema
puno u San Francisko zalivu. Jasmina je član mnogih srpskih udruženja u dijaspori i jedan od osnivača i prvi predsednik Udruženja
elektroinženjera našeg porekla u SAD. Do sada su poslali veliki broj
kompjutera i opreme ETF-u u Beogradu, a preko njihovog udruženja je sagrađen i laboratorijski blok pri ETF-u.
– Početkom maja uvek pravimo Đurđevdanski uranak u nekom od parkova u Zalivu. Prošlog maja nam je došlo oko 200 kolega sa decom. Uglavnom se družimo po našim crkvama, za slave i praznike – kaže ona.Život u Americi nije lak, nastavlja Jasmina. Mora puno da se radi da bi se uspelo, te retko ostane vremena za druženje.
– To nam najviše nedostaje, jer Amerikanci nisu tako prisni i otvoreni
kao mi. Pitanje da li ćemo se vratiti nikad nije postavljano. Samo ne
znamo kada? Muž je odlučio da se penzioniše pre koju godinu i posveti održavanju imanja, koje imamo u centru Šumadije. Koze, ovce, svinje i pilići, učimo sve iz početka – kako se pravi sir, peče rakija, sprema zimnica. Do sada sam imala samo mesec dana slobodno da tu dotrčim, ali uskoro uzimam šest meseci odmora i sve ću provesti na imanju u Šumadiji.Srbija je prelepa, a Šumadija – raj na zemlji!

izvor:blic.rs





[Vrh] Go down
zjovan29
Početnik
Početnik
zjovan29

Female
Sagittarius Rat
Broj postova : 26
Godine : 58
Datum registracije : 22.09.2011

Jasmina Vujić - prva žena dekan na Berkliju Empty
PostajNaslov: Re: Jasmina Vujić - prva žena dekan na Berkliju   Jasmina Vujić - prva žena dekan na Berkliju I_icon_minitime12/4/2011, 14:28



Jasmina Vujić je izgradila svetski ugled u nuklearnoj tehnici,
njen tim radi na prenosivim nuklearnim reaktorima


Jasmina Vujić - prva žena dekan na Berkliju Jasmina%20Vujic

Jasmina Vujić


Zlatibor – Posebnu znatiželju prisutnih na upravo završenom međunarodnom savetovanju „Energetika 2009”, koje je održano na Zlatiboru, privuklo je predavanje naučnice iz SAD Jasmine Vujić o nuklearnoj tehnologiji i energiji. To je prva žena dekan na čuvenom univerzitetu Berkli u Americi, naša Šapčanka, rekli su nam s ponosom učesnici ovog savetovanja.

U SAD Jasmina živi i radi četvrt veka. Poslednjih godina je dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku na prestižnom državnom univerzitetu Berkli u Kaliforniji (sa 36.000 studenata) kod San Franciska. Ona je, kao prva i jedina žena profesor na tom fakultetu, za dekana birana tajnim glasanjem svih profesora.

Stalno je u poslu: rad sa studentima i postdiplomcima, istraživanja uoblasti nuklearne tehnike uz objavljivanje rezultata u najprestižnijim časopisima, rad na univerzitetu i profesionalnim udruženjima... Uostalom, univerzitetski profesori u SAD nedeljno rade od 60 do 80 časova, pa stalno pišu elaborate (za industriju, laboratorije, ministarstva) da bi zaradili za finansiranje doktoranada i magistranata kojima su mentori: jedan postdiplomac za godinu dana profesora košta oko 100.000 dolara. Udata je, sa suprugom se upoznala još pre tri decenije
na beogradskom ETF-u. Imaju ćerku koja se rodila u Beogradu, studije građevine završila na Berkliju i radi kao menadžer.

– Završila sam šabačku gimnaziju, pa Elektrotehnički fakultet u Beogradu kao jedan od najboljih studenata, oblast nuklearne tehnike. Od 1977. do 1985. godine radila sam u Institutu Vinča na poslovima obuke o zaštiti od zračenja, potom sam otišla u SAD da radim doktorat. Kad sam tamo doktorirala, zaposlila sam se u nuklearnoj laboratoriji Argon kod Čikaga, a kasnije sam dobila ponudu sa Berklija da postanem profesor. Predajem predmete iz fizike, vremenom sam od docenta postala redovni profesor i, evo, dekan – kazuje Jasmina.

Naročite rezultate postigla je na razvijanju softvera koji se koristeu analizi rada nuklearnih reaktora. Na kompjuteru simulira proces određivanja doza zračenja u medicini, kod terapija obolelih od raka. Ti programi pomažu da se, bez eksperimenata na ljudima, utvrdi koju dozu zračenja treba koristiti kod pacijenata, koji izotopi i gde, kako će se to detektovati i drugo. Takve softvere pravila je i za reaktorsko jezgro gde se proizvodi energija. U novije vreme, pored pravljenja softverskihpaketa, rad je proširila i na kompletnu fiziku nuklearnih reaktora i
dizajn budućih reaktora najnovije tehnologije.

-----------------------------------------------------------

Zagovornik izgradnje nuklearnih elektrana

Jasmina je zagovornik izgradnje nuklearnih elektrana, jer je, kako kaže, generacija modernih nuklearnih reaktora izuzetno sigurna, dobro urađena. „Naš istraživački tim radi na vrlo zanimljivim tipovima budućih reaktora, zamišljenih da budu mali, do 150 megavata, a prenosivi, da se prevezu na malo većoj prikolici. Oklopljeni su i zatvoreni, kao baterija, pa gde vam treba struja ubacite tu ’bateriju’ i koristite”, objašnjava Jasmina Vujuć.

I u SAD, pošto iz političkih razloga tri decenije nisu gradili takve elektrane, sada preovladava svest o njihovoj potrebi, jer im je potrebno da ne zavise od uvoza energije, napominje naša sagovornica, pa navodi i ideju za Srbiju, gde se o gradnji nuklearnih elektrana godinama ćutalo:

– Jedna nuklearna elektrana košta nekoliko milijardi dolara. ZaSrbiju je to velika investicija, ali ako se uključe i ostale zemlje iz regiona, poput Grčke, Mađarske, Bugarske, Crne Gore kojima takođe treba jeftina energija, moguće je sagraditi nuklearku. Evo, Mađari su sada vrlo zainteresovani, ima mesta kod njih gde može da se postavi elektrana, ili u Bugarskoj, koja sada gradi još dve – kaže Jasmina
Vujić.


Branko Pejović

izvor:politika.rs







[Vrh] Go down
zjovan29
Početnik
Početnik
zjovan29

Female
Sagittarius Rat
Broj postova : 26
Godine : 58
Datum registracije : 22.09.2011

Jasmina Vujić - prva žena dekan na Berkliju Empty
PostajNaslov: Re: Jasmina Vujić - prva žena dekan na Berkliju   Jasmina Vujić - prva žena dekan na Berkliju I_icon_minitime12/4/2011, 14:30




[Vrh] Go down
zjovan29
Početnik
Početnik
zjovan29

Female
Sagittarius Rat
Broj postova : 26
Godine : 58
Datum registracije : 22.09.2011

Jasmina Vujić - prva žena dekan na Berkliju Empty
PostajNaslov: Re: Jasmina Vujić - prva žena dekan na Berkliju   Jasmina Vujić - prva žena dekan na Berkliju I_icon_minitime12/4/2011, 14:40




[Vrh] Go down
zjovan29
Početnik
Početnik
zjovan29

Female
Sagittarius Rat
Broj postova : 26
Godine : 58
Datum registracije : 22.09.2011

Jasmina Vujić - prva žena dekan na Berkliju Empty
PostajNaslov: Re: Jasmina Vujić - prva žena dekan na Berkliju   Jasmina Vujić - prva žena dekan na Berkliju I_icon_minitime12/4/2011, 14:46



Znanjem osvojila Ameriku



Dr Jasmina Vujić, prva žena dekan Fakulteta za nuklearnu fiziku na kalifornijskom univerzitetu Berkli. Ministar Baraka Obame, nobelovac Stiven Ču je obavezno konsultuje. Uvek pomaže Srbiju

Jasmina Vujić - prva žena dekan na Berkliju Dru-jasmina-vujic

Jasmina Vujić

NOBELOVAC Stiven Ču, ministar energetike u vladi američkog predsednika
Baraka Obame, doskorašnji direktor državnog nuklearnog instituta pri kalifornijskom univerzitetu Berkli, vodio je nekoliko dugih diskusija o prednostima i manama nuklearne energije sa koleginicom dr Jasminom Vujić. Prva žena dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku u istoriji ne samo prestižnog kalifornijskog univerziteta Berkli, već i među 10 najvećih američkih istraživačkih univerziteta, koja će se od jula naći i na čelu udruženja dekana svih nuklearnih fakulteta u SAD, Srpkinja Jasmina Vujić naučnik je kome Amerikanci skidaju kapu.
- Nova Obamina vlada, mada javno ne daje tako otvorenu podršku nuklearnoj energetici kao što je to činila Bušova, postavila je za ministra energetike nobelovca Čua, fizičara, koji uz veliku podršku obnovljivim energetskim izvorima, otvoreno zagovara izgradnju nuklearnih elektrana - kaže Vujićeva u razgovoru za “Novosti”.
Činjenica da je u SAD, koje žele da imaju energetiku nezavisnu od uvoza
sirovina, podneto čak tridesetak zahteva za gradnju novih nuklearki, podstiče na nezaobilazan razgovor o ovom, za mnoge kontroverznom, izvoru energije. Vujićeva, međutim, i tu ne vidi istinske opasnosti. Ističe da se u svetu radi na dizajnu novih reaktora četvrte generacije koji zadovoljavaju ključne uslove - bezbednosti, ekonomičnosti, minimalnog otpada i recikliranja. Vodeće zemlje, od Francuske, Britanije, Italije, do Kine i Južne Koreje, planiraju ubrzanu izgradnju novih nuklearki.Znači li to da ova vrsta energije neće zaobići ni Srbiju?
- Početna cena izgradnje nuklearke je velika, te jedna mala zemlja kao Srbija to sama ne bi mogla da izdrži. Najbolja opcija je da nekoliko zemalja jugoistočne Evrope napravi dugoročni energetski program razvoja,koji eventualno uključuje i izgradnju nuklearki - smatra Vujićeva.Spektar istraživačkih oblasti kojima se bavi Jasmina Vujić je vrlo širok, i kreće se od dizajna nuklearnih reaktora četvrte generacije, pa do primene zračenja u medicini za dijagnostiku i terapiju raka. Pojedini softverski paketi koje je razvila zaštićeni su američkim patentom i
uključeni u programe velikih kompanija, poput “Dženeral elektrika”, ili “Tošibe”.
- Trenutno radim na osnivanju Centra za nuklearnu energetiku na Berkliju za koji sam uspela da dobijem finansijsku podršku od nekoliko miliona dolara. Planiram da saradnju proširim na industriju i inostrane univerzitete i institute. Na jesen će centar početi sa finansiranjem šest novih postdiplomaca. Jedan dolazi iz Beograda - ističe sagovornica.Vujićeva nije zaboravila rodnu Srbiju, svoj Elektrotehnički fakultet, Institut “Vinču” u kome je radila pre nego što je otišla na doktorske
studije u SAD. Više od četvrt veka je trajao njen uspon do vrha svetske nauke, ali Jasmina Vujić zajedno sa svojom porodicom, suprugom i kćerkom, na najbolji način domovini vraća sve ono što je iz nje ponela.Aktivna je u mnogim pitanjima odnosa dijaspore i matice, kao i same Srbije. Držala je predavanja o dugotrajnim ekološkim i zdravstvenim posledicama osiromašenog urana koji je korišten u toku bombardovanja naše zemlje i osuđivala ovaj čin. Nesebično pomaže Srbiji.
- Nažalost, tokom poslednjih 15-20 godina mnogo mladih je napustilo Srbiju. Zemlja bez mladosti, nema ni budućnosti. Bilo bi dobro da se bar deo tih ljudi vrati. Ali, to ne može da se dogodi dok Srbija ne stane na noge ekonomski, socijalno, politički. Većina onih koji su bili na vlasti od 2001. godine do sada nisu imali kvalitete da vode zemlju u preporod, da ožive privredu, pokrenu nauku... Slušali su savete onih kojima dobrobit naše zemlje nije u interesu. A toliko izvanrednih stručnjaka imamo i u Srbiji i rasutih po celom svetu, uz čiju pomoć bi
do preporoda moglo da dođe daleko brže - zaključuje Vujićeva.

TRI KLJUČNE OSOBINE


- Mora da se prestane sa uništavanjem budućnosti zemlje zbog nepoštedne
borbe za vlast i da se za svaku oblast naprave timovi eksperata iz matice i dijaspore koji će doneti ne samo strategijske planove, već i načine kako da se oni brzo i efikasno sprovedu. Srbija ima toliko pametnih, talentovanih i sposobnih ljudi koji jednostavno ne mogu da dođu do izražaja, jer se trenutno ceni sve - samo ne ove tri osobine!

DONACIJA


Skromna, naizgled blaga, ali energična i istrajna, bila je među osnivačima organizacije koja okuplja bivše studente beogradskog Elektrotehničkog fakulteta iz celog sveta, koji danas aktivno sarađuju sa našim univerzitetom. Upravo je organizovala donaciju vrlo skupocene laboratorijske instrumentacije koja će biti poklonjena Institutu za fiziku i Elektrotehničkom fakuletetu

izvor:novosti.rs





[Vrh] Go down
Sponsored content




Jasmina Vujić - prva žena dekan na Berkliju Empty
PostajNaslov: Re: Jasmina Vujić - prva žena dekan na Berkliju   Jasmina Vujić - prva žena dekan na Berkliju I_icon_minitime

[Vrh] Go down
 
Jasmina Vujić - prva žena dekan na Berkliju
[Vrh] 
Stranica 1 / 1.

Permissions in this forum:Ne moľeą odgovarati na postove.
Relax forum :: Društvo i zabava :: Znanost :: Biografije znanstvenika-
Forum(o)Bir: