Relax forum
Registriraj se i relaxiraj sa nama


Zabava, druženje i diskusije u opuštenoj atmosferi
 
Početna stranicaFAQRegistracijaLogin

Share
 

 Upoznajmo Pravoslavlje

Go down 
Autor/icaPoruka
Blizanka
Administratorica
Administratorica
Blizanka

Female
Gemini Broj postova : 77739
Godine : 169
Datum registracije : 21.01.2009

Upoznajmo Pravoslavlje Empty
PostajNaslov: Upoznajmo Pravoslavlje   Upoznajmo Pravoslavlje I_icon_minitime1/6/2011, 10:12



Pravoslavlje je jedno od glavnih ogranaka kršćanstva (uz katolicizam i protestantizam).
Termin pravoslavna ili ortodoksna za vjeru i Crkvu isticao se na istoku da bi označio pristajanje uz pravovjerje i odbacivanje hereza. Antagonizam između Rima i Carigrada, politika bizantskih careva (cezaropapizam), težnje Carigradskog patrijarha, razlike u obredima, jeziku, formuliranju dogmi, crkvenoj disciplini (celibatu) itd., doveli su do privremenog (864.-868.) te konačnog (1054.) razilaženja pravoslavlja i zapadne Crkve. Danas u pravoslavlju postoji petnaest neovisnih crkava. Na čelu im stoji patrijarh ili arhiepiskop te arhijerejski sabor ili zbor svih episkopa. Najugledniji je Carigradski patrijarh koji nosi titulu Ekumenskog patrijarha. Neovisna crkva dijeli se na eparhije kojima upravlja episkop, a eparhija se dijeli na parohije kojima upravlja paroh. Stari istočni patrijarhati, Jeruzalemski, Antiohijski i Aleksandrijski, gube u 7. stoljeću širenjem islama svoje značenje. Pravoslavlje se iz Bizanta širi na Balkan,u Istočnu Europu, Armeniju i Gruziju. Za razliku od Katoličke crkve, pravoslavlje je razvilo nacionalne i državne autokefalne crkve.

Ivor

_________________
Ono sto MOGU ne mora da znači i da HOĆU,
ali ono što HOĆU uvijek znači da MOGU
ellaMarigo



Upoznajmo Pravoslavlje Admin10
[Vrh] Go down
https://www.facebook.com/pages/Carpe-diem-citati-lijepe-misli-po
Blizanka
Administratorica
Administratorica
Blizanka

Female
Gemini Broj postova : 77739
Godine : 169
Datum registracije : 21.01.2009

Upoznajmo Pravoslavlje Empty
PostajNaslov: Re: Upoznajmo Pravoslavlje   Upoznajmo Pravoslavlje I_icon_minitime1/6/2011, 10:13

Danas je Badnji dan

Pravoslavni vjernici danas proslavljaju Badnji dan, pripremajući se za najradosniji praznik Rođenje Isusa Hrista - Božić.


Službama bdenija i paljenjem badnjaka u pravoslavnim hramovima najavljuje se Rođenje Spasitelja, čiji se dolazak na svijet slavi kao početak novog vremena, a u pravoslavne domove se unosi badnjak, kome je Crkva dala poseban smisao.

Na Badnji dan, rano ujutro, najstariji muški ukućanin usiječe hrastovo ili cerovo drvo - badnjak, koji treba odsjeći s tri udarca, tako da padne na istok, a badnjak se pali na Badnje veče, uoči Božića, objavljujući radost Hristovog Rođenja.

Badnje veče je porodični praznik, kada se ukućani okupljaju oko posne trpeze, a karakterišu ga i lijepi narodni običaji.

Upoznajmo Pravoslavlje Badnjak3lq7

izvor

_________________
Ono sto MOGU ne mora da znači i da HOĆU,
ali ono što HOĆU uvijek znači da MOGU
ellaMarigo



Upoznajmo Pravoslavlje Admin10
[Vrh] Go down
https://www.facebook.com/pages/Carpe-diem-citati-lijepe-misli-po
Gost
Gost



Upoznajmo Pravoslavlje Empty
PostajNaslov: Re: Upoznajmo Pravoslavlje   Upoznajmo Pravoslavlje I_icon_minitime1/6/2011, 10:16

Божићна посланица Српске Православне Цркве 2010. године







5. јануар 2011 - 11:01







Upoznajmo Pravoslavlje P_irinej_poslanica_s



Мир Божји, Христос се роди!

Блага и најрадоснија вест, браћо и сестре у Христу Господу, почиње
речима светог Јеванђеља по Матеју: „Родослов Исуса Христа, сина
Давидова, Аврамова сина” (Мт. 1, 1). Та вест открива и сведочи нама и
свима, небу и земљи, свим видљивим и невидљивим световима, двоједину
тајну и истину.

Сведочи нам истину о јединственом двоједном Родослову у историји рода
људског. Сваки родослов наводи претке и потомке по једној, човечјој
линији. Једино овај Родослов чини непоновљиви изузетак. Он представља
не само Родослов човечји него и Божји. У њему је садржан родослов Сина
Божјег и Сина Човечјег, тојест Богочовека Христа. Овај Потомак царске
Давидове лозе, изникао из светог Аврамовог корена, именује се именом Исус, тојест Спаситељ, и именом Христос, што значи Помазаник Божји,
изабраном Народу Божјем и свему роду људском од Бога обећани Месија,
Искупитељ и Избавитељ од греха, смрти и демонских сила. Ово је, дакле,
истовремено Родослов Јединородног Сина Божјег и Сина Човечјег, Рођеног
од Духа Светог и Пресвете Дјеве Богородице.


Тако нам се у Исусу из Назарета јавља и дарује савршени Бог и савршени
Човек. Отуда, ко Њега воли, испуњава прву заповест Божју, заповест о
љубави према Богу свим срцем и свом душом, али испуњава и ону другу
Његову заповест о љубави према ближњем. Јер, Он је Бог и Господ наш, Он
је и најближи ближњи наш. У Њему препознајемо истинског Бога, али и
истинског Човека и уз то истинску свечовечност: сазнајемо шта и како да
волимо у сваком људском бићу, носиоцу једне и јединствене боголике
човечанске природе.

У Њему, Богочовеку, утемељују се и дарују три основне светиње људског
живота: светиња оца и очинства, светиња мајке и материнства, светиња
детета и детиње безазлености и чистоте. Управо зато наш благочестиви
народ посвећује тим светињама три недеље уочи Божића под називом Детинци, Материце и Оци.
Прво, Рођењем Јединородног Сина Божјег открива нам се тајна вечног Оца
и небеског очинства. „Ко види мене”, каже Господ, „види Оца који ме је
послао”, а на другом месту у Јеванђељу додаје: „Ја и Отац једно смо”.
Истовремено, Он нас учи Молитвом Господњом да Његов Отац јесте и наш
Отац: „Оче наш који си на небесима...” Према томе, земаљско очинство,
само кад је укорењено у том вечном небеском очинству, задобија смисао,
постаје светиња: без њега не бисмо имали право да на земљи називамо
оцем било кога. Само Рођењем Јединородног Сина Божјег у вечности и у
времену рађање од оца на земљи постаје рађање за вечност, а не за
пролазност и ништавило.

Друго, прослављајући Материце, прослављамо светињу материнства,
освештану богоматеринством Пресвете Богородице. Њеним рађањем
„предвечног Бога” као „Детета младог” освећује се и осмишљује свако
рођење: „Срце сваке мајке”, по песнику, „постаје срце Богомајке". Шта
на земљи има светије од мајке и узвишеније од материнства? Толико је
оно свето и узвишено да је и Сâм Бог зажелео да се роди од Богомајке и
да њену утробу учини „широм од небеса”!

Треће, дете као плод очинске и материнске љубави, рађано силом
исконског Божјег благослова, представља сажетак и врхунац свих доброта и
лепота којима је Бог обдарио свеколику Своју творевину.

Тако нам се, са једне стране, Христовим Рођењем открива и дарује
величанствена и надумна тајна Бога као вечне Љубави у Оцу, Сину и
Светоме Духу, а са друге стране, њиме се у Цркви као богочовечанској
заједници и у породици као језгру ове заједнице остварује небоземна
пуноћа светотројичне Тајне љубави.

Када се порекне, заборави и помрачи та небеска светотројична Тајна Бога
као Љубави, онда се неминовно губи смисао породице и долази до њеног
распада у равни земног јављања и остварења божанске љубави, као и до
распада људског заједништва уопште. Што је мање Бога и Божје љубави у
људима, то је мање љубави у људским односима; то је мање истинске
љубави у браку, породици, друштву, између оца, мајке и деце, и уопште
међу људима. Без Бога као Љубави, човечја љубав губи своје мерило и
своју меру. Она се своди на биолошку раван, на саможивост, на
обоготворење телесне похоте; хедонизам постаје врховна људска вредност.

Људи нашег доба управо су на том путу обоготворавања похоте тела и
телесног мудровања, телесне памети. А кад год је неко људско друштво у
историји кретало тим путем, оно се неминовно налазило у предворју своје
катастрофе и пред пропашћу своје цивилизације.

Једно зло у друштву прате хиљаду других зала и поремећаја. Тако,
например, стављање хедонизма на пиједестал божанства – а управо то се
догађа у наше време – постаје узрок масовног чедоморства и његовог
озакоњења, незапамћеног у историји човечанства. Не представља ли
озакоњење абортуса заправо обоготворење саможивости и егоизма које, у
крајњој линији, води рашчовечењу човека, човековом стремљењу смрти и
ништавилу? Ко убија Бога у себи и дете у мајчиној утроби, уништава
самога себе, угрожава само најдубље ткање и непролазни смисао живота.

Шта је друго сида, та страшна болест и пошаст нашег времена, ако не, у
највише случајева, последица обесвећења светиње брака и злоупотреба
полности и полне љубави, а веома често и последица њихове
противприродне употребе? Као што злоупотреба богоданих психофизичких
сила изазива многобројна човекова обољења, исто тако и злоупотреба
природе и природних добара око нас, човекова незајажљивост и похлепа,
угрожавају саму природу, загађују ваздух и воду, биљни и животињски
свет, а тиме и самог човека, који живи и дише у таквом, загађеном свету.


Многи су и дивни дарови којима је Бог обдарио човека. Човек је призван
да те дарове употребљава на прави начин, не да их злоупотребљава. Плод
тих Божјих дарова и стваралачких способности датих човеку јесу и
савремени човекови изуми - например средства масовне комуникације:
електрика, радио, филм, телевизија, новине, интернет. Та и многа друга
модерна средства општења међу људима и преношења духовних, научних,
животно практичних, моралних, естетских, културних и других вредности и
свечовечанских искустава, поред не малих добара која доносе човеку и
човечанству, такође могу бити и бивају злоупотребљена. Коришћењем речи,
слике, игре и мелодије ова драгоцена средства доприносе човековом
просвећењу, духовном и моралном преображају, неговању и усавршавању
заједничког живљења људи, њиховом обједињавању и свечовечанском
сазревању у слободи и у добру, у врлинском узрастању према богоданој
безмерној мери човековог достојанства.

Али, ако се ти дарови и средства злоупотребе, као и све друго у човеку и
око човека када се злоупотреби, у опасности су да се претворе у извор
човековог помрачења и пропасти. Наместо да буду извор човековог
просветљења, преображења и оздрављења, у опасности су да се претворе у
помрачилиште и тровачницу људске свести и савести. Свођење човека на
нагонско, распаљивање сликом, речју, игром и музиком човекових слепих
инстиката, пропагирање насиља, зла и суровости, не води ли све то
поробљавању човека уместо његовој слободи, умножавању злочина међу
људима уместо умножавању добра и доброте, јачању самољубља уместо
истинске љубави? Ту се све подређује бесловесном нагону и профиту,
трговини; све постаје роба за продају: Бог и човек, отац и мајка,
очинство и материнство, дете и отаџбина!

Пропагирање разврата и бестидности, које преко тих средстава данас
допире до најскривенијег кутка земљиног шара, не постаје ли узрок
обесмишљења брачне и породичне љубави, извориште свакаквих перверзија,
злочина и насиља?

Заиста, људска слобода и човекова права су неограничени. Све је човеку
слободно и све спада у област његових права - тако га је Бог створио.
Но да ли је свака слобода истинска слобода и да ли је све оно на шта
човек мисли да има природно право - истинско и човека достојно право?
Два су пута пред човеком: пут живота и пут смрти. Да ли слобода којом
човек себе и ближњег свог чини робом смрти и ништавила јесте истинска
слобода? Човек је слободан да изврши самоубиство и злочин сваке врсте.
По мери наопако схваћене слободе, човек може да постане људождер,
убица, крвопија... Но слобода која својим насиљем лишава ближњег
слободе и начин упражњавања свога права путем насиља над другима,
лишавајући их њихових права и правде - претварају се у тиранију и
безакоње. Једно одступање са пута добра и живота, рађа безброј зала,
смрти и неправди.

Тако, например, у добра својства савременог човека и човечанства спада
истрајна борба за људска права и слободе. Оно, међутим, што при томе
није добро јесте мешање добра и зла, светлости и таме, греха и врлине,
љубави и мржње. Поготову није добро, у име правâ и слободâ,
поистовећивати злоупотребу природних и богоданих сила човекових и
њихову употребу, сагласну са богоданим устројством и циљем човекова
битисања. Само они који су обасјани светлошћу Христовог Рођења знају да
разликују употребу и злоупотребу, лажну слободу од праве слободе,
самоубилачко људско право од његовог упражњавања на начин достојан
човека и људске заједнице, на градитељски и животодавни начин.

Презирање здравих, Богом даних закона људске природе, преображених
Христовим Рођењем у безмерну „меру раста висине Христове”, и
обоготворење неприродног блуда и прељубе не могу, по самој природи и
моралном поретку ствари, а да не заврше демонизацијом и разарањем
човечности у самој њеној сржи.

Не можемо и не смемо, браћо и сестре, као сведоци Христове истине о
Богу, човеку и свету, свесни свог вечног и богочовечног звања пред
Богом, да не укажемо на ове и друге опасности које данас прете човеку и
угрожавају његову истинску слободу и аутентична права, скрнавећи
његово боголико достојанство. Поред индивидуалних права и слобода
постоје, као што знамо, и колективна или корпоративна права и слободе –
права Цркве, било које заједнице, права народа и слично. Ни она прва
данас се не поштују, а шта тек рећи о овим другима? Најтежи пример
јесте, нажалост, однос многих и премногих моћника према праву српског
народа на Косову и Метохији на живот, слободу и будућност. Поред свега
осталога, страшни злочин трговања органима невиних српских жртава мржње и
терора одвијао се уз ледено, равнодушно, у многим случајевима
саучесничко ћутање представникâ међународне заједнице, ма шта тај израз
значио, а они су итекако знали шта се стварно дешава „на терену”.
Штавише, укључили су се у грађење нечије наводне независности управо на
таквим темељима! Али истина и Божја правда увек имају последњу реч. То
нам јемчи Рођење Христово, то већ осећамо и знамо.

Божић је празник мира и љубави, праштања и мирења, слоге и јединства. У
име тих божићних, богочовечанских духовних дарова и вредности позивамо
све вас, драга наша децо духовна, да живите и делате у духу
непоколебиве верности својој Мајци Цркви, њеном јединству, вековном
поретку и одлукама њених највиших и једино надлежних јерархијских тела.
Немојте дозволити да иког од вас збуњују неистине и заводе грубе
клевете појединаца и групица које, вођене својим секташким заблудама,
свесно или несвесно служећи непријатељима Цркве и вере Христове,
покушавају да оспоре духовни ауторитет Цркве и њене законите јерархије и
да га замене лажним ауторитетом самопроглашених вођа. У исто време,
свима нама је света дужност да се молимо Богодетету Христу, Сунцу
Правде, за покајање и просвећење свих заблуделих и за живот и спасење
свега света.

На крају, радујући се Богу и Божићу и прослављајући Христа Богомладенца
као „једино ново под сунцем”, запевајмо сви, једним срцем и једном
душом, песму пастирâ и анђелâ:

„Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља!”

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ИРИНЕЈ
Митрополит загребачко-љубљански ЈОВАН
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ жички ХРИЗОСТОМ
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ тимочки ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ славонски САВА
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Викарни Епископ хвостански АТАНАСИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски ЈОВАН
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ

ПРАВОСЛАВНА ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички и мјестобљуститељ
Епархије битољске МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД

http://www.spc.rs/
[Vrh] Go down
Gost
Gost



Upoznajmo Pravoslavlje Empty
PostajNaslov: Re: Upoznajmo Pravoslavlje   Upoznajmo Pravoslavlje I_icon_minitime1/6/2011, 10:18

Božićna poslanica Srpske pravoslavne Crkve 2010. godine

Mir Božji, Hristos se rodi!

Blaga i najradosnija vijest, braćo i sestre u Kristu Gospodinu, počinje
riječima svetog Evanđelja po Mateju: "Rodoslov Isusa Krista, sina
Davidova, Abrahamova sina" (Mt. 1,1). Ta vijest otkriva i svjedoči nama i svima, nebu i zemlji, svim vidljivim i nevidljivim svjetovima, dvojedinu tajnu i istinu.

Svjedoči nam istinu o jedinstvenom dvojednom Rodoslovu u povijesti roda ljudskog. Svaki rodoslov navodi pretke i potomke po jednoj, čovječjoj liniji. Jedino ovaj Rodoslov čini neponovljivi izuzetak. On predstavlja ne samo Rodoslov čovječji nego i Božji. U njemu je sadržan rodoslov Sina Božjeg i Sina čovječjeg, tojest Bogočovjeka Krista. Ovaj
Potomak carske Davidove loze, iznikao iz svetog Abrahamova korijena,
imenuje se imenom Isus, tojest Spasitelj i imenom Krist, što znači
Pomazanik Božji, izabranom Narodu Božjem i svemu rodu ljudskom od Boga obećani Mesija, Iskupitelj i otkupitelj od grijeha, smrti i demonskih sila. Ovo je, dakle, istovremeno Rodoslov jedinorođenoga Sina Božjeg i Sina čovječjeg, Rođenog od Duha Svetog i Presvete Djeve Bogorodice.

Tako nam se u Isusu iz Nazareta javlja i daruje savršeni Bog i savršeni Čovjek. Otuda, ko Njega voli, ispunjava prvu zapovijed Božju, zapovijed o ljubavi prema Bogu svim srcem i svom dušom, ali ispunjava i onu drugu Njegovu zapovijed o ljubavi prema bližnjemu. Jer On je Bog i Gospodin naš, On je i najbliži bližnji naš. U Njemu prepoznajemo istinskog Boga, ali i istinskog Čovjeka i uz to istinsku svečovečnost: saznajemo šta i kako da volimo u svakom ljudskom biću, nositelju jedne i jedinstvene bogolike čovječanske prirode.

U Njemu, Bogočovjeku, utemeljuju se i daruju tri osnovne svetinje
ljudskog života: svetinja oca i očinstva, svetinja majke i majčinstva,
svetinja djeteta i djetinje bezazlenosti i čistote. Upravo zato naš blagočestivi narod posvećuje tim svetinjama tri tjedna uoči Božića pod nazivom Detinci, Materice i Oci. Prvo, Rođenjem jedinorođenoga Sina Božjega otkriva nam se tajna vječnog Oca i nebeskog očinstva. "Tko vidi mene", kaže Gospodin, "vidi Oca koji me posla", a na drugom mjestu u Evanđelju dodaje: "Ja i Otac jedno smo". Istovremeno,
On nas uči Molitvom Gospodnjom da Njegov Otac jest i naš Otac: "Oče naš koji jesi na nebesima ..." Prema tome, zemaljsko očinstvo, samo kad je ukorijenjeno u tom vječnom nebeskom očinstvu, zadobiva smisao, postaje svetinja: bez njega ne bismo imali pravo na zemlji nazivamo ocem bilo koga. Samo Rođenjem jedinorođenoga Sina Božjeg u vječnosti iu vremenu rađanje od oca na zemlji postaje rađanje za vječnost, a ne za prolaznost i ništavilo.

Drugo, proslavljajući Materice, proslavljamo svetinju materinstva, osveštanu bogomaterinstvo Presvete Bogorodice. Njenim
rađanjem "predvečnog Boga" kao "Djeteta mladog" osvećuje se i
osmišljuje svako rođenje: "Srce svake majke", po pjesniku, "postaje srce
Bogomajke". Što na zemlji ima svetije od majke i uzvišenije od
materinstva? Toliko je ono sveto i uzvišeno da je i Sâm Bog zaželio da se rodi od Bogomajke i da njenu utrobu učini "diljem od nebesa"!

Treće,
dijete kao plod očinske i materinske ljubavi, Rađan silom iskonskog
Božjeg blagoslova, predstavlja sažetak i vrhunac svih dobrota i ljepota
kojima je Bog obdario svekoliku Svoju tvorevinu.

Tako nam se, s jedne strane, Kristovim Rođenjem otkriva i daruje
veličanstvena i nadumna tajna Boga kao vječne Ljubavi u Ocu, Sinu i
Svetome Duhu, a sa druge strane, njime se u Crkvi kao bogočovečanskoj zajednici iu obitelji kao jezgru ove zajednice ostvaruje nebozemne punoća Trojstvenog Tajne ljubavi.

Kada se porekne, zaboravi i pomrači ta nebeska Trojstvenog Tajna Boga kao Ljubavi, onda se neminovno gubi smisao obitelji i dolazi do njenog
raspada u ravnini zemnog javljanja i ostvarenja božanske ljubavi, kao i
do raspada ljudskog zajedništva uopće. Što je
manje Boga i Božje ljubavi u ljudima, to je manje ljubavi u ljudskim
odnosima; to je manje istinske ljubavi u braku, porodici, društvu,
između oca, majke i djece, i općenito među ljudima. Bez Boga kao Ljubavi, čovječja ljubav gubi svoje mjerilo i svoju mjeru. Ona se svodi na biološku ravan, na samoživost, na obogotvorenje tjelesne pohote; hedonizam postaje vrhovna ljudska vrijednost.

Ljudi našeg doba upravo su na tom putu obogotvoravanja pohote tijela i tjelesnog mudrovanja, tjelesne pameti. A kad god je neko ljudsko društvo u povijesti kretalo tim putem, ono se
neminovno nalazilo u predvorju svoje katastrofe i pred propašću svoje
civilizacije.

Jedno zlo u društvu prate tisuću drugih zala i poremećaja. Tako,
naprimjer, stavljanje hedonizma na pijedestal božanstva - a upravo to
se događa u naše vrijeme - postaje uzrok masovnog čedomorstva i njegovog ozakonjenja, nezapamćenog u povijesti čovječanstva. Ne
predstavlja li ozakonjenje abortusa zapravo obogotvorenje samoživosti i
egoizma koje, u krajnjoj liniji, vodi raščovečenju čovjeka, čovjekovom
stremljenju smrti i ništavilu? Ko ubija Boga u sebi i dijete u majčinoj utrobi, uništava samoga sebe, ugrožava samo najdublje tkanje i neprolazni smisao života.

Što je drugo sida, ta strašna bolest i pošast našeg vremena, ako ne, u
najviše slučajeva, posljedica obesvećenje svetinje braka i zloupotreba
spolnosti i spolne ljubavi, a veoma često i posljedica njihove
protuprirodne uporabe? Kao što zloupotreba bogodanih psihofizičkih sila izaziva mnogobrojna čovjekova oboljenja, isto tako i zloupotreba prirode i prirodnih dobara oko nas, čovjekova nezajažljivost i pohlepa, ugrožavaju samu prirodu, onečišćuju zrak i vodu, biljni i životinjski svijet, a time i samog čovjeka, koji živi i diše u takvom, zagađenom svijetu.

Mnogi su i divni darovi kojima je Bog obdario čovjeka. Čovjek je pozvan da te darove upotrebljava na pravi način, ne da ih zloupotrebljava. Plod
tih Božjih darova i stvaralačkih sposobnosti datih čovjeku jesu i
suvremeni čovjekovi izumi - naprimer sredstva masovne komunikacije:
elektrika, radio, film, televizija, novine, internet. Ta
i mnoga druga moderna sredstva općenja među ljudima i prenošenja
duhovnih, znanstvenih, životno praktičnih, moralnih, estetskih,
kulturnih i drugih vrijednosti i svečovečanskih iskustava, pored ne
malih dobara koja donose čovjeku i čovječanstvu, također mogu biti i
bivaju zloupotrebljena. Korištenjem riječi, slike, igre i melodije ova dragocjena sredstva doprinose čovjekovom prosvjećenja, duhovnom i moralnom preobražaju, njegovanju i usavršavanju zajedničkog življenja ljudi, njihovom objedinjavanju i svečovečanskom sazrijevanju u slobodi iu dobru, u vrlinski uzrastanju prema bogodanoj bezmernoj mjeri čovjekovog dostojanstva.

Ali,ako se ti darovi i sredstva zlouporabe, kao i sve drugo u čovjeku i oko čovjeka kada se zloupotrebi, u opasnosti su da se pretvore u izvor
čovjekovog pomračenja i propasti. Namesto biti izvor čovjekovog prosvjetljenja, preobraženja i ozdravljenja, u opasnosti su da se pretvore u pomračilište i trovačnica ljudske svijesti i savjesti. Svođenje čovjeka na nagonsko, raspaljivanje slikom, riječju, igrom i glazbom čovjekovih slijepih instikata, propagiranje nasilja, zla i surovosti, ne vodi li sve to porobljavanju čovjeka umjesto njegovoj slobodi, umnožavanju
zločina među ljudima umjesto umnožavanju dobra i dobrote, jačanju
samoljublja umjesto istinske ljubavi ? Tu
se sve podređuje beslovesno nagonu i profitu, trgovini; sve postaje
roba za prodaju: Bog i čovjek, otac i majka, očinstvo i materinstvo,
dijete i otadžbina!

Propagiranje razvrata i bestidnosti, koje preko tih sredstava danas dopire do najskrivenijeg kutka zemljinog šara, ne postaje li uzrok obesmišljenje bračne i obiteljske ljubavi, izvorište svakakvih perverzija, zločina i nasilja?

Zaista, ljudska sloboda i čovjekova prava su neograničeni. Sve je čovjeku slobodno i sve spada u područje njegovih prava - tako ga je Bog stvorio. No da li svaka sloboda istinska sloboda i je li sve ono na što čovjek misli da ima prirodno pravo - istinsko i čovjeka dostojno pravo? Dva su puta pred čovjekom: put života i put smrti. Da li sloboda kojom čovjek sebe i svoga bližnjega čini robom smrti i ništavila jest istinska sloboda? Čovjek je slobodan da izvrši samoubojstvo i zločin svake vrste. Po mjeri naopako shvaćene slobode, čovjek može postati ljudožder, ubojica, krvopija ... No sloboda koja svojim nasiljem lišava bližnjeg slobode i način upražnjavanja svoga prava putem nasilja nad drugima, lišavajući ih njihovih prava i pravde - pretvaraju se u tiraniju i bezakonje. Jedno odstupanje s puta dobra i života, rađa bezbroj zala, smrti i nepravdi.

Tako, naprimjer, u dobra svojstva suvremenog čovjeka i čovječanstva spada istrajna borba za ljudska prava i slobode. Ono, međutim, što pri tome nije dobro jest miješanje dobra i zla, svjetlosti i tame, grijeha i vrline, ljubavi i mržnje. Pogotovu
nije dobro, u ime prava i sloboda, poistovjećivati zloupotrebu
prirodnih i bogodanih sila čovjekovih i njihovu uporabu, kompatibilnu sa
bogodani ustrojstvom i ciljem čovjekova bitisanja. Samo
oni koji su obasjani svjetlošću Kristovog Rođenja znaju da razlikuju
upotrebu i zloupotrebu, lažnu slobodu od prave slobode, samoubilačko
ljudsko pravo od njegovog upražnjavanja na način dostojan čovjeka i
ljudske zajednice, na graditeljski i životodavni način.

Preziranje zdravih, Bogom danih zakona ljudske prirode, preobraženih Kristovim Rođenjem u bezmernu "mjeru rasta visine Kristove", i obogotvorenje neprirodnog bluda i preljube ne mogu, po samoj prirodi i moralnom poretku stvari, a da ne završe demonizacije i razaranjem čovječnosti u samoj njenoj srži .

Ne možemo i ne smijemo, braćo i sestre, kao svjedoci Kristove istine o
Bogu, čovjeku i svijetu, svjesni svog vječnog i bogočovečnog zvanja pred Bogom, da ne ukažemo na ove i druge opasnosti koje danas prijete
čovjeku i ugrožavaju njegovu istinsku slobodu i autentična prava , skrnaveći njegovo bogoliko dostojanstvo. Pored
individualnih prava i sloboda postoje, kao što znamo, i kolektivna ili
korporativna prava i slobode - prava Crkve, bilo koje zajednice, prava
naroda i slično. Ni ona prva danas se ne poštuju, a šta tek reći o ovim drugima? Najteži primjer jeste, nažalost, odnos mnogih i premnogih moćnika prema pravu srpskih naroda na Kosovu na život, slobodu i budućnost. Pored svega ostaloga, strašni zločin trgovanja organima nevinih srpski žrtava mržnje i terora odvijao se uz ledeno, ravnodušno, u mnogim slučajevima saučesničkim ćutanje predstavnika međunarodne zajednice, ma što taj izraz značio, a oni su itekako znali što se stvarno događa "na terenu". Štoviše, uključili su se u građenje nečije navodne neovisnosti upravo na takvim temeljima! Ali istina i Božja pravda uvijek imaju posljednju riječ. To nam jamci Rođenje Kristovo, to već osjećamo i znamo.

Božić je praznik mira i ljubavi, praštanja i mirenja, sloge i jedinstva. U
ime tih božićnih, bogočovečanskih duhovnih darova i vrijednosti
pozivamo sve vas, draga naša djeco duhovna, da živite i radite u duhu
nepokolebive vjernosti svojoj Majci Crkvi, njenom jedinstvu, vjekovnom
poretku i odlukama njezinih najviših i jedino nadležnih jerarhijskih
tijela. Nemojte dozvoliti da ikog od vas
zbunjuju neistine i zavode grube klevete pojedinaca i grupica koje,
vođene svojim sektaškim zabludama, svjesno ili nesvjesno služeći
neprijateljima Crkve i vjere Kristove, pokušavaju osporiti duhovni
autoritet Crkve i njezine zakonite jerarhije i da ga zamjene lažnim
autoritetom samoproglašenih vođa . U isto vrijeme, svima nama je sveta dužnost da se molimo Bogodetetu Kristu, Suncu Pravde, za pokajanje i prosvećenje svih zabludjelih i za život i spasenje svega svijeta.

Na kraju, radujući se Bogu i Božiću i proslavljajući Krista Bogomladenca
kao "jedino novo pod suncem", zapevajmo svi, jednim srcem i jednom
dušom, pjesmu pastiri i anđeli:

"Slava na visini Bogu, a na zemlji mir ljudima dobra volja!"
[Vrh] Go down
Gost
Gost



Upoznajmo Pravoslavlje Empty
PostajNaslov: Re: Upoznajmo Pravoslavlje   Upoznajmo Pravoslavlje I_icon_minitime1/7/2011, 12:10

Pravoslavni vernici slave Božić

6. januar 2011. | 23:55 -> 07:46 Izvor: B92, Tanjug
Upoznajmo Pravoslavlje 19826263274d26beec99d47770663693_200x300
Ponoćna Božićna liturgija u Hramu Svetog Save (Tanjug)
Beograd
--
Pravoslavni hrišćani koji poštuju julijanski kalendar slave Božić.
Jutarnju prazničnu liturgiju u Sabornoj crkvi služiće vikarni episkop
Atanasije hvostanski.

Tokom dana služiće se liturgija Svetog Jovana Zlatoustog.

Proslava je počela prvim Božićnim liturgijama u ponoć, a centralnu u
beogradskom Hramu Svetog Save služio je patrijarh srpski Irinej.

Nekoliko hiljada vernika okupilo se u Hramu Svetog Save. Liturgiji
su prisustvovali i ministri Ivica Dačić i Milan Marković, predstavnici
drugih verskih zajednica, poznati sportisti...

Na platopu ispred Hrama ostao je veliki broj građana koji zbog gužve nisu uspeli da uđu u bogomolju, a među prisutnima je bilo pravoslavaca i iz nekih drugih zemalja.

Tradicionalno lomljenje Božićne česnice, u kojoj će se nalaziti tri zlatna dukata, biće održano u podne kod Terazijske česme. Pogača, koja će u duhu verske tradicije biti lomljena dvadeseti put, teška je oko 50 kilograma, a dukati u njoj dar su preduzeća "Jablanica" iz Beograda.

Od kad se slavi Božić

Božić se slavi od apostolskih vremena, ali je u početku slavljen
istovremeno sa praznikom Bogojavljenja. Kao datum Hristovog rođenja, 25.decembar, uveden je u četvrtom veku, u vreme cara Arkadija.

Ovaj datum hrišćanske crkve i danas poštuju s tim što se, prema
Julijanskom kalendaru, 25. decembar poklapa sa Gregorijanskim 7.
januarom, pa pravoslavne crkve koje poštuju julijansko vreme tog dana
slave praznik Roždestva Isusa Hrista.

Na Božić hrišćanske crkve slave dolazak Spasitelja ljudskog roda, koji je došao među ljude da im ukaže na vrednosti vere u ljubav, da ih izmiri sa Bogom koga su se odrekli počinivši prvi greh.

Predanje kaže da je pred rođenje Hristovo rimski imperator Avgust naredio popis stanovništva u carevini, pa se svako morao naći u mestu odakle su njegovi preci.

Marija od roda Davidova i njen saputnik Josif vratili su se tom prilikom u
Vitlejem i tu se skromno smestili u pećini u kojoj su pastiri sklanjali
stada od nepogoda.

Bogorodica je, kako je zapisano, u slamu povila novorođenog spasitelja i poklonila mu se kao Bogu.

"U isto vreme, nad zemljom izraelskom pojavi se velika sjajna zvezda
koja beše neobična i stoga što se nije kretala od Istoka ka Zapadu, već
se kretala prema Jugu, a ne beše na visini kao sve zvezde već u visini
ptičijeg leta".

Zvezdu su četrdeset dana pratili trojica
mudraca, prema predanju Gaspar, Valtazar i Melhior, koji su stigavši u
Jerusalim pošli caru Irodu koji ih je lukavo zamolio da mu jave gde se
dogodilo čudesno rođenje jer bi on hteo da se pokloni tom detetu
proročanstva.

Kako dalje kaže jevanđelsko predanje, u Vitlejemskoj pećini nad kojom se zaustavila najsjajnija zvezda, mudraci su se poklonili detetu "kao caru nad carevima i darivali ga zlatom, a potom tamjanom kao Boga i smirnom kao prvosveštenika i učitelja".

Mudraci se nisu vratili Irodu, već su drugim putem otputovali, a Irod
je, u strahu za svoj carski presto, naredio da se u Vitlejemu pobiju sva
muška deca do dve godine, nadajući se da će među njima biti i
novorođeni Isus.

Ubijeno je 14.000 dece, ali je sveta porodica prebegla u Misir u Egiptu, gde je živela do Irodove smrti.

Srpska pravoslavna crkva Božić slavi tri dana, koji su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom.

Drugi dan Božića je Sabor presvete Bogorodice koji crkva posvećuje
Bogomajci u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg
dana slavi sveti arhiđakon Stefan.
[Vrh] Go down
Gost
Gost



Upoznajmo Pravoslavlje Empty
PostajNaslov: Re: Upoznajmo Pravoslavlje   Upoznajmo Pravoslavlje I_icon_minitime1/8/2011, 11:27

Sabor Presvete Bogorodice


8.januar








Upoznajmo Pravoslavlje Sabor%20Presvete%20Bogorodice


















izvor


Danas drugog dana
praznika Roždesta Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista, 8. januara po novom a 26. decembra po starom kalendaru, Pravoslavna Crkva poroslavlja i
Sabor Presvete Bogorodice.
Danas, sva Crkva Hristova odaje slavu i hvalu Presvetoj
Bogomateri, koja je rodila Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista. Njenim Saborom se naziva ovaj praznik zato što se danas sabiraju svi verni, da proslave Nju, Mater Bogorodicu, i što se toržestveno, saborno,
služi u Njenu čast.
Cela priroda i sva tvar poklonila se Hristovom rođenju, a
prvi od ljudi, koji su mu prišli, bili su pastiri. Čuvajući stražu kod stada svojih, iznenadili su se pojavom anđela i slavom Gospodnjom, koja ih je obasjala. I gle, nebeski blagovesnik im reče: „Ne bojte se, jer vam, evo, javljam radost veliku koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas, u gradu Davidovu, rodi Spasitelj, koji je Hristos Gospod".



[Vrh] Go down
Gost
Gost



Upoznajmo Pravoslavlje Empty
PostajNaslov: Re: Upoznajmo Pravoslavlje   Upoznajmo Pravoslavlje I_icon_minitime1/9/2011, 22:21

9.januar


Upoznajmo Pravoslavlje Arhstefan


















izvor

Sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan, bio je Jevrejin i srodnik apostola Pavla. Prvi je od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhiđakonom. Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima, a svojim protivnicima Jevrejima suprotstavljao se mudrošću i silom Svetog Duha. Optužen je da je hulio na Boga i na Mojsija, a uz pomoć lažnih svedoka i osuđen.
Svetitelj se, ozaren svojom verom obratio narodu i govorio o mnogim dobročinstvima koja je Bog učinio narodu Izrailja i nazvao ih izdajnicima i krvnicima Hristovim. Ubrzo posle toga izveli su ga iz grada i kamenovali. Među mučiteljima nalazio se i njegov srodnik Savle, kasnije apostol Pavle. Stefanovu mučeničku pogibelj gledala je sa nekog udaljenog mesta i Presveta Bogorodica sa svetim Jovanom Bogoslovom i usrdno se molila Bogu za ovog stradalnika istine i vere. Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil.
[Vrh] Go down
Gost
Gost



Upoznajmo Pravoslavlje Empty
PostajNaslov: Re: Upoznajmo Pravoslavlje   Upoznajmo Pravoslavlje I_icon_minitime1/10/2011, 10:11

PATRIJARŠIJA

Upoznajmo Pravoslavlje Patriarchate_bg
Sedište Srpske pravoslavne crkve je u patrijaršijskom dvoru u Beogradu.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve ima titulu: Arhiepiskop
pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski. Sam patrijarh je eparhijski arhijerej u Arhiepiskopiji
beogradsko-karlovačkoj.


Upoznajmo Pravoslavlje VladikaNiskiIrinej
NJEGOVA SVETOST
ARHIEPISKOP PEĆKI
MITROPOLIT BEOGRADSKO-KARLOVAČKI
I PATRIJARH SRPSKI
GOSPODIN IRINEJ
(svetovno ime Miroslav Gavrilović)



rođen je u selu Vidova, kod Čačka, 1930. godine od oca Zdravka i majke Milijane. Na krštenju dobio je ime Miroslav. U rodnom selu završio je osnovnu školu, a potom gimnaziju u Čačku. Po završetku gimnazije upisao se i završio Bogosloviju u Prizrenu, a zatim i Bogoslovski fakultet u Beogradu. Po završenom fakultetu odlazi u vojsku. Po povratku iz vojske ubrzo biva postavljen za suplenta (profesora) Prizrenske bogoslovije. Pre stupanja na dužnost profesora oktobra meseca 1959. godine u manastiru Rakovica, od strane Njegove Svetosti Patrijarha Germana, prima monaški čin, dobivši monaško ime Irinej.

Istoga meseca na dan Sv. Petke 27.oktobra 1959. u crkvi Ružica ispod
Kalemegdana, biva rukopoložen u čin jeromonaha. Dok je kao profesor u
Prizrenskoj bogosloviji službovao biva upućen na postdiplomske studije u
Atinu. 1969. godine biva postavljen za upravnika Monaške škole u
manastiru Ostrog, odakle se pak vraća u Prizren i biva postavljen za
rektora Prizrenske bogoslovije. Sa te dužnosti 1974. izabran je za
vikarnog episkopa Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog sa titulom
episkopa moravičkog. Godinu dana kasnije 1975. godine izabran je za
episkopa niškog gde se do danas nalazio.

Patrijarh Irinej je bio vredan delatnik kao Episkop niški. Godine 1987.
počela je izgradnja novog hilandarskog metoha, jer je stari koji se
nalazio preko puta Saborne crkve srušen 1947. godine. Po projektu
Aleksandra Radovića na padinama Delijskog visa izgrađen je hram posvećen Svetom Savi prvom arhiepiskopu srpskom i ocu nacije srpske, a temelje hrama je osvetio episkop niški g.g. Irinej. Crkva Sv. Save je u mnogome inspirisana hilandarskim hramom (Milutinovom crkvom). Građena je kao trikonhosna bazilika sa centralnim kubetom koje nose pilastri. Iznad priprate se nalaze dva manja kubeta. Sa zapadne strane je dozidan ulazni trem slično Lazarevoj priprati u Hilandaru, s tim što je ovaj trem otvoren i zastakljen poluobličastim svodovima. Pored crkve sazidan je veoma lep konak.


izvor
[Vrh] Go down
Gost
Gost



Upoznajmo Pravoslavlje Empty
PostajNaslov: Re: Upoznajmo Pravoslavlje   Upoznajmo Pravoslavlje I_icon_minitime1/14/2011, 00:08

Sveti Vasilije






14.januar

Upoznajmo Pravoslavlje Vas_vel


















izvor

Sveti Vasilije
Veliki, arhiepiskop kesarijski, rođen je u vreme cara Konstantina. Još
dok je bio nekršten školovao se u Atini i bio je vrlo obrazovan, jer je
petnaest godina učio filosofiju, retoriku, astrologiju i ostale nauke
toga vremena. Školski drugovi su mu bili Grigorije Bogoslov i Julijan -
kasnije car odstupnik. U zrelim godinama krstio se na reci Jordanu
zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom.

Postavši čvrsti pobornik pravoslavlja,luča moralne čistote i
verske revnosti, ovaj umni bogoslov se s pravom naziva Veliki. Živeo je
samo pedeset godina, ali je bio čvrsti stub Crkve i njen revnosni
strojitelj. Deset godina je služio kao episkop Kesarije kapadokijske, i
nazivan pčelom crkve Hristove. Sačuvana su mnogobrojna dela ovog oca
Crkve, bogoslovska, kanonska, apologetska kao i služba nazvana po
njegovom imenu. Ova služba se služi deset puta u godini i to: 14.
januara, uoči Bogojavljenja, u sve nedelje Časnog posta, osim Cvetne, na
Veliki četvrtak i na Veliku subotu.

Sveti Vasilije mirno se upokojio i preselio u carstvo Hristovo 14. januara 379. godine.
[Vrh] Go down
Gost
Gost



Upoznajmo Pravoslavlje Empty
PostajNaslov: Re: Upoznajmo Pravoslavlje   Upoznajmo Pravoslavlje I_icon_minitime1/17/2011, 17:56

Mitropolije

- Mitropolija zagrebačko-ljubljanska i cijele Italije

- Mitropolija crnogorsko-primorska

- Mitropolija srednjezapadnoamerička

- Mitropolija dabrobosanska

- Arhiepiskopija beogradsko karlovačka


Eparhije


Eparhija australijsko-novozelandska
Eparhija za Ameriku i Kanadu Mitropolije novogračaničke
Eparhija banatska
Eparhija bačka
Eparhija bihaćko-petrovačka
Eparhija braničevska
Eparhija britansko-skandinavska
Eparhija budimljansko-nikšićka
Eparhija budimska
Eparhija valjevska
Eparhija vranjska
Eparhija gornjokarlovačka
Eparhija dalmatinska
Eparhija žička
Eparhija zapadnoamerička
Eparhija zapadnoevropska
Eparhija zahumsko-hercegovačka
Eparhija zvorničko-tuzlanska
Eparhija istočnoamerička
Eparhija kanadska
Eparhija mileševska
Eparhija niška
Eparhija osečko-poljska i baranjska
Eparhija raško-prizrenska
Eparhija slavonska
Eparhija srednjoevropska
Eparhija sremska
Eparhija temišvarska
Eparhija timočka
Eparhija šabačka
Eparhija šumadijska
[Vrh] Go down
Gost
Gost



Upoznajmo Pravoslavlje Empty
PostajNaslov: Re: Upoznajmo Pravoslavlje   Upoznajmo Pravoslavlje I_icon_minitime1/18/2011, 10:13

Danas je Krstovdan - uspomena na prve hrišćane

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i pravoslavni vernici danas slave Krstovdan, kao uspomenu na prve hrisćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi

Prema predanju, prvi koji su primili hrišćansku veru i prve pouke nove vere pominju se kao katihumeni ili - oglašeni, dok je u srpskoj crkvi i narodu dan krštenja prvih hrišćana poznat kao - zimski Krstovdan. Praznik se vezuje za svetkovanje Bogojavljenja, praznika Krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu. Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.
U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana
koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.
U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje. Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja.
Krstovdan uoči Bogojavljenja je posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na to koji dan u nedelji "pada".
Prema predanju tog dana se ukrštaju vetrovi pa u nekim krajevima Srbije
postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu.
Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.

izvor
[Vrh] Go down
Gost
Gost



Upoznajmo Pravoslavlje Empty
PostajNaslov: Re: Upoznajmo Pravoslavlje   Upoznajmo Pravoslavlje I_icon_minitime1/19/2011, 09:00

Bogojavljenje

19. januar

Upoznajmo Pravoslavlje Bogojavljenje






izvor
Kada Gospod Isus Hristos napuni 30 godina zemnog života, početak svog učiteljskog i spasilačkog delanja oznamenova krštenjem na Jordanu. Sveti Kiril Jerusalimski kaže: „Početak sveta voda, početak Jevanđelja Jordan“. Ovim činom svetu se objavila u Starom Zavetu nagoveštena tajna Svete Trojice, tajna jednoga Boga u Trojici. Otac se javio čulu sluha
(posvedočio je o Sinu), Duh Sveti čulu vida (u vidu goluba), a sin, uz to, i čulu dodira. Pogruženjem i krštem Gospoda u Jordanu, nama se pokaza misija Hristova u svetu i put našeg spasenja: Gospod uze na sebe grehe roda ljudskoga i pod njima umre (pogruženje) i ožive (izlazak iz vode). Tako i mi moramo umreti kao ogrehovljeni čovek i oživeti kao preporođeni.








[Vrh] Go down
Gost
Gost



Upoznajmo Pravoslavlje Empty
PostajNaslov: Re: Upoznajmo Pravoslavlje   Upoznajmo Pravoslavlje I_icon_minitime1/20/2011, 10:36

Sveti Jovan Krstitelj

20. januar

Upoznajmo Pravoslavlje Sveti-jovan-krstitelj


























izvor
Proslavlja se nekoliko puta u godini, ali najviše svečara je ovoga dana 20. januara. Među ličnostima jevanđelskim koje okružuju Spasitelja, ličnost Jovana Krstitelja zauzima posebno mesto, kako po svom čudesnom dolasku na svet i načinu života, tako i po ulozi u krštavanju ljudi i krštenju Mesije, a i po svom tragičnom izlasku iz ovoga života. On je bio takve moralne čistote da se pre mogao nazvati anđelom nego smrtnim čovekom, a jedini je od svih proroka koji je svetu mogao i rukom pokazati onoga koga je prorokovao.

Jovanova glavna uloga u životu bila je na dan Bogojavljenja, pa je Crkva od davnina, dan po Bogojavljenju posvetila njegovom spomenu. Za ovaj dan vezuje se i događaj sa rukom Pretečinom. Jevanđelist Luka hteo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije gde je velikog proroka posekao car Irod. Uspeo je samo da prenese jednu ruku u Antiohiju, svoje rodno mesto, gde je čuvana do desetog veka, a posle preneta u Carigrad odakle je nestala u vreme Turaka.
Priča se da je svake godine na dan svetiteljev, arhijerej iznosio pred narod njegovu ruku. Kada bi se javljala raširena najavljivala je rodnu i obilnu godinu, a kada bi bila zgrčena
predskazivala je nerodnu i gladnu.
[Vrh] Go down
Gost
Gost



Upoznajmo Pravoslavlje Empty
PostajNaslov: Re: Upoznajmo Pravoslavlje   Upoznajmo Pravoslavlje I_icon_minitime1/27/2011, 12:49

Sveti Sava

27. januar

Upoznajmo Pravoslavlje SvetiSava
























izvor
Rastko Nemanjić, Sveti Sava, sin Stefana Nemanje, velikog župana srpskog, rođen je 1169. godine. Dok je bio još sasvim mlad težio je duhovnom životu zbog čega je odbegao u Svetu Goru i zamonašio se, a potom prešao ceo podvižnički
ustav. Sledeći primer svoga sina, Stefan Nemanja otišao je takođe na
Svetu Goru, tu se zamonašio i umro kao monah Simeon.

Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha nezavisnost srpske crkve i postao prvi Arhiepiskop srpski. Zajedno sa svojim ocem podigao je manastir Hilandar, a potom i druge manastire, crkve i škole po celoj Srbiji. Putovao je dva puta na poklonjenje u Svetu Zemlju, mirio svoju braću zavađenu oko vlasti, mirio Srbe sa njihovim susedima. Stvarajući srpsku crkvu stvarao je time i srpsku državu i kulturu. Unosio je mir među balkanske narode zbog čega su ga svi oni voleli i
poštovali, a srpskom narodu je dao hrišćanski duh koji nije propao sa
propašću srpske države.

Sveti Sava umro je u Trnovu na Bogojavljenje 1236. godine. Kralj Vladislav preneo je njegovo telo u manastir Mileševu. Posle 359 godina, silni Sinan-paša spalio je svetiteljeve mošti na Vračaru, ali je svetosavski duh od tada još jače zaživeo u narodu.
[Vrh] Go down
Gost
Gost



Upoznajmo Pravoslavlje Empty
PostajNaslov: Re: Upoznajmo Pravoslavlje   Upoznajmo Pravoslavlje I_icon_minitime2/13/2011, 11:02

Sveta Tri Jerarha

U vreme cara Aleksija Komnena, došlo je među učenim ljudima u Carigradu do nesuglasica i prepirki, koji je od trojice svetitelja bio najveći. Po jednima je to bio Sveti Vasilije Veliki, jer je duboko prodro u tajnu bića, isti onaj Vasilije koji se svojim vrlinama upodobio Anđelima i takmičio se sa njima. On nije tako lako opraštao grešnicima, bio je strog, jer nemade u sebi ničeg zemaljskog. Nasuprot njemu, bio je Sveti Jovan Zlatoust, koji je lako opraštao grešnicima i privlačio ih pokajanju. Zato ga jedni smatraše manjim od Vasilija Velikog, a drugi pak zbog njegove slatkorečivosti i razumevanja slabosti ljudskih većim od Vasilija. Postojala je i treća grupa, koja je veličala Svetog Grigorija Bogoslova, smatravši da je on najveći od njih trojice, jer odlikova se on kitnjastim i divnim stilom, kojim je prevazilazio sve crkvene mudrace.

I tako dođe do podele među pristalicama njihovim na: Vasilijane, Grigorijane i Jovanite. Ali, po promislu Božjem sve se završi u korist Crkve i to čudesnim snoviđenjem episkopa Evhaitskog, Jovana kome se javiše sva tri svetitelja rekavši mu: "Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš i nema u nama ništa protivrečno, nego smo svaki u svoje vreme pobuđivani Duhom Božjim, pisali razne knjige na spasenje ljudi. I među nama nema ni prvog, ni drugog, nego ako jednog spomeneš, odmah su i druga dvojica tu." Poučiše oni episkopa Jovana da se ustanovi jedan zajednički praznik i da se prestane sa deobom onih koji se spore i prepiru oko njih. Sastavljena je jedna zajednička služba i određen je jedan zajednički praznik za svu trojicu - SVETA TRI JERARHA - koji se praznuje 12. februara (30. januara po julijanskom kalendaru), a svaki od ova tri svetitelja ima poseban dan u godini kada se praznuje. I to: Sveti Vasilije Veliki praznuje se 14. januara (1. januara po starom kalendaru), Sveti Grigorije Bogoslov 7. februara (25. januar, po starom kalendaru) i Sveti Jovan Zlatoust 9. februara (27. januara, po starom kalendaru).

Treba podsetiti da je ovaj praznik zaštitnik mnogih crkveno-prosvetnih zavoda kao i Bogoslovije Sveta Tri Jerarha u manastiru Krka - Eparhija dalmatinska.

izvor
[Vrh] Go down
Gost
Gost



Upoznajmo Pravoslavlje Empty
PostajNaslov: Re: Upoznajmo Pravoslavlje   Upoznajmo Pravoslavlje I_icon_minitime2/14/2011, 12:05

Sveti mučenik Trifun

14. februar 2008 - 8:12

Sveti Trifun je rođen u selu Kampsadi u Frigiji, roditelji su mu bili siromašni. I još od samog detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je imao dar da isceljuje bolesne, i da izgoni zle duhove. U to vreme vladara Rimskog carstva bio je car Gordijan III, čija je ćerka Gordijana naprasno poludela. Svi lekari u carstvu nisu mogli da je izleče. Tada zli duh iz devojke progovori i reče da njega niko ne može isterati, osim, ugodnika Božjeg, Trifuna.

Car naredi da se na dvor dovedu svi ljudi iz carstva koji su se zvali Trifun. Pravog Trifuna su doveli u Rim gde je iscelio carevu ćerku. Car mu podari mnoge darove, koje Trifun pri povratku razdeli siromasima. U svom selu produži ovaj sveti mladić da čuva guske i moli se Bogu. Kada se zacari hristoborni Dekije Trajan, u velikim progonima koje tada naredi car i sveti Trifun bi mučen za Hrista. No, on podnese sva mučenja s radošću velikom, govoreći: "O kad bih se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam za ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!" Sve muke ništa mu ne naškodiše, i mučitelji ga posekoše mačem. Pred smrt Trifun se pomoli Bogu i predade dušu svoju Tvorcu svome 250. godine.

U pravoslavnoj crkvi praznuje se 14. februara po novom, odnosno 1. februara po starom kalendaru.

izvor
[Vrh] Go down
Gost
Gost



Upoznajmo Pravoslavlje Empty
PostajNaslov: Re: Upoznajmo Pravoslavlje   Upoznajmo Pravoslavlje I_icon_minitime2/15/2011, 10:15

Sretenje Gospodnje

Upoznajmo Pravoslavlje 12

Kod Hrišćana, Sretenje Gospodnje se slavi 40. dan od Božića. Sveto Pismo kaže kako četrdeseti dan posle Rođenja Hristovog donese Presveta Djeva svog Sina u hram jerusalimski da Ga, shodno zakonu, posveti Bogu i sebe očisti (Levit 12, 2-7; Ishod 12, 2). Iako ni jedno, ni drugo nije bilo potrebno, ipak Zakonodavac nije hteo nikako da se ogreši o Svoj Zakon, koji je On bio dao kroz Svoga slugu i proroka Mojseja.

U to vreme u hramu je služio prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče. On stavi Djevu Mariju ne na mesto za žene, nego na mesto za devojke u hramu. Tom prilikom pojave se u hramu dve čudne ličnosti: starac Simeon i Ana, kći Fanuilova. Pravedni starac uze na ruke svoje Mesiju i reče: "Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj..." Još reče Simeon za Hrista Mladenca: "Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti" (Lk. 2, 29 i 34). Ana pak koja od mladosti služaše Bogu u hramu postom i molitvama, i sama poznade Mesiju, pa proslavi Boga i objavi Jerusalimljanima o dolasku Dugočekanoga. A fariseji, prisutni u hramu, koji videše i čuše sve, rasrdiše se na Zahariju što stavi Devu Mariju na mesto za devojke, rekoše to caru Irodu. Uveren da je to Novi Car, o kome su mu zvezdari s Istoka govorili, Irod brzo posla da ubiju Isusa. No, u međuvremenu božanska porodica beše već izmakla iz grada i uputila se u Misir (Egipat), po uputstvu anđela Božjeg.

Dan Sretenja praznovan je od samog početka, no toržestveno praznovanje ovoga dana ustanovljeno je naročito 544. godine u vreme cara Justinijana.

Srpska Pravoslavna Crkva slavi ovaj praznik 2. februara po crkvenom, a 15. februara po grigorijanskom kalendaru.

* Na Sretenje, 1804. godine podignut je Prvi srpski ustanak.
* Na Sretenje, 1835. godine donet Sretenjski ustav, prvi demokratski ustav Srbije, pa je slavljen i kao Dan ustavnosti.
* Od 2006. Sretenje je Dan državnosti Republike Srbije.
* Od 2006. Sretenje je i Dan vojske Vojske Srbije.


izvor
[Vrh] Go down
Sponsored content




Upoznajmo Pravoslavlje Empty
PostajNaslov: Re: Upoznajmo Pravoslavlje   Upoznajmo Pravoslavlje I_icon_minitime

[Vrh] Go down
 
Upoznajmo Pravoslavlje
[Vrh] 
Stranica 1 / 1.

Permissions in this forum:Ne moľeą odgovarati na postove.
Relax forum :: Društvo i zabava :: Duhovnost-
Forum(o)Bir: