Ukoliko želite da trenutno, momentano, iznervirate i iziritirate partnera (partnerku), postavite im pitanje iz naslova. To pitanje je sigurno jedno od najdosadnijih i najomraženijih pitanja u vezi - i, paradoksalno, jedno od najčešćih. Razume se da svi želimo da saznamo kako se naš partner ili partnerka oseća, ali ovo nije dobar način da pokušamo to da saznamo. Postoji više razloga za to.

Kada pitamo partnera ili partnerku o čemu razmišlja, mi zapravo želimo da čujemo da razmišljaju o nama. Međutim, u najvećem broju slučajeva to neće biti tako; ne zato što nas ne vole već zato što svako ljudsko biće razmišlja o jako mnogo stvari i priličan broj njih nema ama baš nikakve veze sa njihovim partnerima, ma koliko oni zaista voleli te partnere. Zato, ako ne želite da čujete da vaš dragi razmišlja o tome čega slatkog ima u frižideru ili koliko je još vremena ostalo do prenosa utakmice "večitog derbija", ili ako ne želite da čujete da vaša draga, dok vam leži u naručju, razmišlja o šporetu koji treba oribati, o namirnicama koje treba kupiti i o tome kako ove nedelje neće stići kod kozmetičarke, nemojte da pitate. Opustite se u njihovom zagrljaju i uživajte.

Pitanjem: "O čemu razmišljaš?" zadirete u intimu svog partnera (partnerke), i to znatno dublje nego što oni žele. Ne radi se o tome da oni nešto kriju od vas, već je normalna potreba svakog ljudskog bića da jedan deo svoje intime zadrži za sebe, a ovakvim pitanjem ih prinuđujete da vam daju nešto što ne žele da vam daju, da vas eventualno povrede time - ili da vas slažu. Naravno da je na to pitanje najlakše odgovoriti: "Razmišljam o tebi", ali u najvećem broju slučajeva ovaj odgovor je laž.

Ako partner ili partnerka želi da vam kaže o čemu razmišlja, reći će vam to i sam/sama, bez zapitkivanja sa vaše strane. Ukoliko pak ne žele, trebalo bi da im dopustite da zadrže privatnost sopstvenih misli, baš kao što i vi zadržavate privatnost svojih (ni vi svakako ne želite da im kažete kako povremeno sanjarite o dugonogoj koleginici ili mišićavom tipu koga ste sreli u teretani!).


izvor

O tome da ostavim laptop i legnem u krevet

Zamolila bih vas da procitate tekst pre nego sto postate Hvala

ja ne postavljam to pitanje nego "šta ti je?" uh poludi na to pitanje ....

Ja sam prije postavljala to pitanje,al to je u biti tako iritantno i glupo pitanje ako ti netko nešto želi reći,reći će i sam,toga se sada držim iako još uvijek se zna desiti da pitam šta ti je,al jednom i onda šutim,kad bude spreman reći će.

Ja to pitanje postavljam u jako jako rijetkim situacijama. Kada mu vidim u očima i položaju tjela da s nečim razbija glavu, a teško mu je progovoriti. Poznajem ga dovoljno i vidim mu poziv u očima..."Pitaj me gdje sam i što mi je?"
Nisam dosadna da to svako malo zapitkujem i mislim da isti takav pogled imam i ja ponekad i on ga prepozna..jer i sam me ponekad potakne na razgovor o nečemu o čemu mi je teže pričati.

Pa nećeš ga to svako malo pitat, ako si normalan

Ali ako vidiš da nešto nije ok i da znaš da neće sam govorit o nekim stvarima, pitaš ga.

Rijetko kada to pitam

Svi koji poznaju svog partnera dovoljno, a ako ti je stalo do njega i volis ga, znat ces uvijek sta treba da ga pitas , ne samo "O čemu razmišljaš?" Svi bi trebali znati sta se treba pitati u nekim trenutcima a kad se treba malo i sutiti , ne postavljati nikakva pitanja.
A ja obicno pitam, jesi ok ili jesi dobro, ako ima trenutnu potrebu da mi kaze sta mu je i sta mu se mota po glavi reci ce, ako nema potrebu nece ni reci, nema ljutnje. Jer ako se volimo ne mora znaciti da bas svaku misao moramo i da dijelimo

NE ŽIVI SE JEDNOM!!! POČNI MALO VIŠE ČITATI STARU I NOVU LITERATURU...

A ne znam, nikad druge ne pitam o čemu razmišljaju...nešto mi nikad nije ni stalo da znam to.. Niti pričam o lemu razmišljam kad mene neko pita. To je jedina mrvica privatnosti koju mogu da imam sama sa svojim mozgom, još im i to fali da znaju...