First topic message reminder :

djevojka sa crvenim šeširom

Sedela je na crvenoj klupi u parku. Imala je crvenu jaknu, crveni sesir. Sunce je odjednom postalo crveno,polako se izgubilo i ostavilo crveno nebo. U njemu su se ogledale oci crvene od placa. Dugo je sedela tu i plakala. Onda je dosao on i upitao ''hej malena zasto places?'' a ona mu je rekla ''ja nisam malena...'' Mislila je da ce otici ali on udobno seo kraj nje. Ona mu je morala sve ispricati. Nista joj nije rekao, uzeo je za ruku, i odveo u poslasticarnicu... Bilo je toplo. Pili su limunadu. Imao je crnu kosu i iste oci. na jakni mu je pisalo Toni. Tako ga je i ona zvala jer nije hteo da joj kaze pravo ime. Nista nije znala o njemu a on o njoj sve.... Zvao je ''moja crvena'' Svakog dana zimskog raspusta odlazio je kod nje . Radili su matematiku i fiziku, a od osam su isli u bioskop. A onda je jednog dana rekao ''Znas crvena ti si mi sve. Obecaj mi da neces plakati kad jednog dana odem''. Ona se nasmejala i on se nasmejao. Zato mu nije verovala. Zadnjeg dana raspusta nije dosao. Trazila ga je ali od njega ni traga. Svako vece oci su joj bile crvene, od placa-. Zavrsila je gimnaziju sa peticom iz matematike. Odlucila je da studira. Kad je pocela skolska godina dok je slusala dosadnog profesora u uglu klupe opazila je crvena slova. Pogledala je bolje... Zaplakala je jer je na klupi pisalo : ''ZVAO SAM JE CRVENA... sLATKO SMO SE LJUBILI U ZADNJEM REDU BIOSKOPA. HTELA ME JE A JA SAM JOJ POKAZIVAO MATEMATIKU. MISLILA JE DA IMAM 19 GOD A MENI JE VEC BILO 21, BIO SAM VEREN ALI SA DRUGOM. NISAM ZNAO DA CU JE SRESTI NA PARKU NA KLUPI... A BILA MI JE SVE... I JOS UVEK JE... ''

Riječ na 'lj'

Ljubav … - Što je to ? Neki su 'to' doživjeli, a neki ne …
Neki misle da su ju doživjeli, a neki znaju .
Barem pretpostavljaju . Ne postoji riječ, rečenica, koja opisuje ljubav točno u potpunosti .
Ljubav je nedefinirana pojava u ljudi, 'ajmo tako reći …
Ponekad, kada nam se netko sviđa ili kad se zaljubimo, mislimo da je to ljubav .
Ali nije .
Ljubav je kada smo spremni sve učiniti za tu posebnu osobu …
Kada volimo njegove/njezine vrline, ali i mane .
Ljubav je kada osjetite leptiriće u trbuhu tako jako da vam dođe zlo od toga . 
Ljubav nije kada vas nečiji izgled privlači, a ni ne poznajete tu osobu .
Nešto slično se i meni dogodilo …
No, tek sada sam shvatila da to nije ljubav .
Tek sada sam shvatila da su sviđanje, zaljubljenost i ljubav tri različita pojma .
Ovo je moja priča …


Ja sam rođena Karlovčanka . Živjela sam u Karlovcu prvih nepunih devet godina svog života … Jednog dana mama (s kojom sam sama živjela; rastavljena je od tate) mi je rekla da se selimo u Rovinj … Objasnila mi je da je tamo upoznala jednog dobrog čovjeka i da ćemo probati . U Rovinju sam se potpuno prilagodila, imala sam puno prijatelja … Nakon nekog vremena mama mi je rodila malu sestru . Prošle su tri godine … U Rovinju sam već kao doma, kao da sam tamo oduvijek … 'Zaljubila sam se tisuću puta, isto tako se i odljubila', no to ništa nije prelazilo granice ludila . To je sve bilo prolazno i pomalo djetinjasto . Nakon tri godine življenja u Rovinju mama mi je rekla da se ona, sestra i ja selimo natrag u Karlovac zbog stana, a da očuh ostaje u Rovinju raditi . Teško sam se s time pomirile, no morala sam to prihvatiti . Vratila sam se u staru školu, no u drugi razred .Odmah na dolasku u Karlovac 'zaljubila sam se' u jednog dečka … Bila sam s njim jedan dan, 'zaljubila se' u drugog … Ništa od toga . 'Zaljubila se' u drugog, bila s njim mjesec dana (on me najviše volio, a i ja sam njega), no u međuvremenu sam se zaljubila u drogo dečka o kojemu ništa nisam znala i prekinula s prvim, bila s drugim tjedan dana i ostavio me . To me pogodilo . Pokušala sam se ispričati onome kojeg sam ostavila, no nije me htio natrag, previše sam ga povrijedila . I dandanas smo dobri prijatelji  . Nakon njega zaljubila sam se u najopasnijeg dečka u školi, zlog i hladnokrvnog . Imao je bibericu tada, nikome se nije, sa svima se tukao i svađao . Odmah sam znala da mu se neću svidjeti; em zbog toga što sam dobrica, em zbog svoje urođene mane – visine; visoka sam 1.76 i svi su niži od mene , pa tako i on . Pokušala sam ga upoznati, no nije baš išlo . Lagao mi je da je na moru itd., uvijek je imao isprike, zato što mu se ne sviđam … Povrijedio me, no ubrzo nakon toga 'zaljubila sam se' u drugog … Zove se Bruno, ima savršenu, tamno-smeđu kosu (nekakvu ravniju bibericu, malo dužu), doslovce savršen osmijeh i zube, smeđe, sjajne oči, srednje je visine (niži od mene ) i kada sam ga počela primjećivati, mislila sam da je to samo prolazno sviđanje, kao i kod svih ostalih, no za nekoliko dana pomislila sam da sam zbilja luda za njim … Saznala sam što voli slušati, i shvatila da se slažemo što se glazbe tiče, pa sam mu pokušala poslati poruku na fejsu, s linkom pjesme … Odgovorio mi je kratko, na što sam mu ja poslala pitanje (ne sjećam se točno koje) i to je kraj razgovora . Jedan frend iz mog razreda rekao mu je da sam u njega i tu je sve počelo . Bila sam toliko luda za njim da sam si njegovo ime urezala u ruku . Misleći da će mu to nešto značiti i da ću mu time dokazati svoju 'ljubav', pokazala sam to svima pa je nekako došlo i do njega . Mojoj 'frendici' (bivša frendica je sad) je rekao da sam debil zbog toga što sam urezala . Naravno, bila sam u depresiji zbog njega, popustila u školi također zbog njega, stalno razmišljala o njemu, gledala ga u školi, no posvađali smo se preko fejsa i to zato jer sam ja pogrešno shvatila neku njegovu šalu, a on je ionako previše neozbiljan . Tada sam bila ukomirana do kraja, i sada sam . Svima govorim i ponašam se kao da više ništa ne osjećam prema njemu, no ipak ima tu nešto . Svaki put kad ga pogledam u oči, očarana sam, ponovno . Svaki dan mislim zašto ja nikad ne mogu biti sretna u ljubavi … U životu općenito . No, prije nekoliko dana mi se dogodilo nešto potpuno neočekivano – završila sam na hitnoj zbog problema koji traje već četiri godine i sad je poludio, više nije htio da ga se zapostavlja – moj trbuh . Nešto je u njemu, nešto se događa ondje, nešto onda ne valja, no nitko ne može otkriti što . To još uvijek traje i svaki dan idem na pretrage . Strah me je što će mi se dogoditi i kako će se sve to završiti . Ionako se oduvijek bojim smrti, a sada ne znam ni što mi se događa pa mi na pamet pada čak i smrt . Ali moja bol s kojom se ne može živjeti mi nije najveći problem . Najveći problem mi je – ON . Bruno . Rekao je mojoj prijateljici da mu se ne sviđam, da sam jadna i da nikada ne bi bio sa mnom . To me uništilo još više . Nitko ne zna kako mi je, a pogotovo ne on . Zna kako me boli, vidi na meni, vidi moje lice puno tuge i boli, no ništa ne govori . Već mi se nekoliko puta osmjehnuo prolazeći kraj mene, no ne znam je li to podrugljivi smijeh ili što . Ne znam više ništa . U ništa nisam sigurna . Nije mi jasno njegovo ponašanje . Ljuta sam na njega, tj. Povrijeđena sam, i dala sam mu do znanja da je tako, no samo me jednom nekako tužno pogledao, kao da žali sto mi je to napravio . Ili se to meni samo čini da je to napravio, da je to baš tako izgledalo . Ne znam više što da mislim . Odustala sam od njega i sviđa mi se jedan frend, no on nikada ne bi bio sa mnom jer sam 'premlada' za njega (a samo dvije godine je stariji od mene), a potajno sam još 'zaljubljena' u Brunu, ili ga 'volim' . Ne znam više ni sama . Zbilja sam sposobna svašta napraviti u ovom trenutku, ali jedan frend mi je rekao da će sreća pomisliti i na mene, nakon svega ovoga što sam doživjela . Možda je u pravu, a možda mi sreća i ljubav jednostavno nisu suđeni …
Dragi čitatelji moje priče, ja vam imam samo trinaest godina, a pišem ovakve sastave . Najčešće su istiniti, kao i ovaj . Trenutno pišem knjigu, na 56. sam stranici, ali ta knjiga nije po istinitom događaju . Iz moje glave je, drama . Priča o prijateljstvima i ljubavi … Ima tužan zaplet i rasplet, ali kraj je 'hrabar' i 'premoćan' … Jednog dana ju možda i izdam pod nazivom 'Nisi sama' . Spisateljica bi bila Anamarija Šutić (na fejsu Ana Šutić, jer Ana mi je ljepše ime, a i svi me tako zovu ) . Preporučujem da ju pročitate ako ju ikad izdam . San mi je izdati ju, ali trebat će mi još neko vrijeme da ju dovršim … Hvala Vam na čitanju moje priče, mog života … Ako želite, u komentar mi možete dati poneki savjet za moje stanje . Dobro bi mi došao pošto su me u Karlovcu svi izdali i razočarali … Ovdje nemam pravih prijatelja, a pravi su daleko, u Istri . Ee, da . Život je takav, okrutan :/
Još jednom, hvala

Ma znam da dugo treba . Samo je meni žao što sam počela pisati na papiru, a ne računalu :/
Da, mlada sam . Ali sam ja i previše mirna i povučena, pa me nitko nikada ne shvaća ozbiljno, odbacuju me . To najviše boli, kada te vlastiti grad ne prihvaća ...
Hvala na podršci

Hejj Ana ...odbaci misli da te odbacuju i ne shvacaju ozbiljno ...to ti nikad neces znati ko te shvaca ako ne ozbiljno ...mozda se iznenadis ..a najvaznije je da ti sebe svacas ozbiljno ..i najvaznije je da ti sebe pronades i drzis do sebe i svog misljenja ...ne daj nikad da te necije misljenje boli ...i to stos i pocela pisati na papiru neka te ne opterecuje ...znas nekad kad ti se ne pise uzmes to i pocnes prepisivati na komp i da vidis koliko jos ti ideja padne na pamet ...malih sitnih prepravki...stvari koje nisi primjetila ..i zato se ne opterecuj s tim ..i ja kad nekad nesto pisem ..ljepse mi pisati na papir ..pa onda to prepisati doraditi ...uljepsati ...

hvala, Blizanka:) lijepo od vas što mi govorite neke stvari koje nisam čula od nikoga ovdje otkad sam se vratila:/ (osim mame, naravno xD)
ma da ... napisala sam 56 strana, tko će sve to prepisati, uu

ma ko ....ti ... cini ti se da je to puno ..a kako mislis dat u stampu kad jednom zavrsis ...mislis da jos uzimaju tekst pisan rukom ....

Ana ustraj u tome, To je divan dar koji je šteta ne iskoristiti i podijeliti sa drugima. Ih da ja imam dara gdje bi mi bio kraj, Obavezno bih je rukom pisala u jedan poseban dnevnik i ako ništa ostavila svojim šukununucima ostavila u8 nasljedstvo da vide koju su ludu i otkačenu babu imali

Imaš i moju podršku i ne obaziri se na nikog i na ničije podsmjehe. Samim time što imaš taj dar si posebna. Možeš se izražavati kroz svoje stihove , priče... I negativne i pozitivne osječaje ispoljavaj kroz tu vrstu izražavanja i vidjećeš , neće biti uzalud. Kad tad. Sve što čovjek srcem radi ga ispunjava i ako ništa drugo ima svoju satisfakciju. Ja osobno ne volim izmišljeno ništa. Draže mi je pročitati jednu iskrenu rečenicu nego cijelu knjigu fantazija. Ja da imam dar za pisanje pisala bih malo i to samo kad osjećam. U momentima kad me emocije ispune. Nemoj se povoditi za kvantitetom idi za kvalitetom. Bolje malo ali kvalitetno. A sad lijepo sjedni prepisivati dosadašnje napisano i polako se pripremaj za dan D.

Blizanka, u pravu si ... Sada ću krenuti pa kad završim, završim . Nemam određeno kada da predam ...
LuckyM5, hvala na podršci i lijepim riječima:) obje ste u pravu;) Napisala sam ja zadaćnicu u školi, na hrvatskom, o tome kako mi nije najlakše što sam sada došla natrag, gdje me se ne prihvaća . Samo nisam pisala isključivo o tome i nisam baš napisala da me to vrijeđa, nego sam napisala jednu pričicu, i sigurna sam da ih je barem polovica koji su slušali, skužili o čemu se radi . Ali, cure iz razreda su pokvarene, umišljene, grupiraju se, rade gluposti, ... i, na kraju krajeva, popularne su upravo zbog toga i svi ih vole ... A dečki ... Dečki iz razreda su mi oke . Ima nekoliko njih koji su još uvijek u prvom razredu (-.-) i s njima sam već išla kod pedagogice jer me vrijeđaju i to onako, bolesno . Ali većina dečkiju je oke . Najčešće ih je po dvoje-troje u grupici, ali se oni najviše druže, ali se druže i s ostalima, nikoga ne zapostavljaju . Skoro svi dečki su mi oke, ali su flegme . Najčešće voli pričati o samo jednoj stvari . Jedna grupica o učenju, druga samo vrijeđa, treća o bezveznim stvarima ... A ima samo jedan dečko koji me istinski kuži jer je doživio slično kao i ja . Dečko je čist oke, zabavan, zanimljiv, razumije, sluša, pomaže, tješi me i nasmijava kad sam tužna, zafrkavamo se kad imam volje i tako ... A iz razreda sam si dobra samo s dvije cure, ali ne pretjerano . Dvolične su, jako . S nikim si nisam previše dobra, sa svima sam na povoljnoj distanci, jer sam shvatila da, kad nekome previše vjerujem i kad se za nekog previše vežem, povrijedi me i prevari . A nisam si ni s neprijateljima baš da se čupamo i tučemo . Kako ide ona izreka: 'S prijateljima budi dobar, a s neprijateljima još bolji ...'

Setala je ulicom.Vidjela je momka i odmaah se zaljubila.A i on u nju.On se ZVAO Andrija,a ona Ivana.Dali su jedno drugo borjeve telefona i to je postalo nesto vise od prijateljstva.Bili su srecni.Andrija se zaljubio u drugu djevojku.Ivana to nije mogla da podnese pa je odlucla da izvrsi samoubistvo.Bas na taj dan kaada je Andriji rodjeendan.Otisla je prije sivh kod njega i ubila mu se pred oci.Andrija je bio jako tuzan sledece godine na isti dan izvrsio je samoubistvo rekavsi:Majko.oce idem kod Ivane ona nije mogla da podnese sto sam se zaljubio u druguu,a i dalje sam je volioo.Nadam se da ce mi u onom tamo ssvijetu oprostiti.Volim vas!Zajedno su i zivjeli, a zajedno i umrli.