First topic message reminder :

Koliko smo iskreni u ljubavi, u svemu onom što osjećamo? Koliko smo iskreni ovdje na forumu, koliko zaista iskreno pišemo o onom što nam se dešavalo u ljubavi, o onom što bi voljeli? Bojimo li se vlastitih osjećaja, bojimo li se iako anonimni pisati o sebi? O svojim godinama, iskustvima, o ženi ili muškarcu kakvog bi željeli, o razoćaranosti, ili radosti u bračnoj zajednici, vezi, prijateljstvu. Povjerenje i iskrenost su dva stuba ljubavi...Imamo li ih u sebi? Da li se sramimo reći da želimo, da smo sami, da smo nezadovoljni, da želimo ljubav?

izgleda svi se boje pricati o ljubavi ...ne bojim se pricati o zivotu ..o muskarcu kojeg zelim i volim ..o braku ..o bilo cemu ..mislim da sam iskrena i otvorena mozda i previse ...svaki dan kazem nema vise iskrenosti na forumu ..al onda pomislim cemu gluma ...zaista mi ne treba da bilo koga zavaravam ili fasciniram lazima i neistinama iz zivota koje ne postoje...

Sto se tice ljubavi uvijek sam iskrena, volim otvoreno pricati o svojim emocijama, karte na sto, al naravno ne pred svakim, ne pred onim koji ne zasluzuju čut tako nesto...